Sadržaj   |    Kontakt   |     

  > sindikat telenor

Naslovna |  Aktivnosti |  O nama |  Dokumenta |  Vaša pitanja |  Ponude za vas | 

 

Talas radničkih protesta zahvatio Evropu

Desetine hiljada ljudi protestvuje širom Evrope. Demonstriraju protiv smanjenja javne potrošnje i drugih mera štednje kojima pribegavaju vlade evropskih zemalja

U Briselu su održani najmasovniji protesti. Demonstranti iz više od 30 zemalja Evrope su prodefilovali ulicama sve do zdanja Evropske unije. Briselska policija je štitila sedište EU i evropske banke a iz predostrožnosti je uhapšeno 148 ljudi.

Sindikati, koji su i organizovali demonstacije, pribojavaju se da će najviše stradati radnici jer su investicijama vlade spašene banke i mešetari na finansijskim tržištima na uštrb radnika, poreskih obveznika. Generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata Dzon Monks smatra da će uvođenje mera štednje radi smanjenja budzetskog deficita najviše pogoditi pojedinca i imati loš efekat na privredu.

Protesti koje su organizovali sindikati odvijali su se i u Grčkoj, Irskoj, Litvaniji, Sloveniji, Poljskoj. U Italiji su organizovana tri protesta od kojih je jedan i protiv vladavine premijera Silvia Berluskonija. Najdramatičnija situacija je ipak u Španiji.

Poziv na generalni štrajk u Španiji

U zemlji sa najvećom stopom nezaposlenosti u Evropskoj uniji, najviše su pogođeni mladi. U starosnoj grupi od 16 do 24 godine, stopa nezaposlenosti je 40 odsto i ta generacija se već smatra izgubljenom.

Generalni štrajk u Španiji zahvatio je glavne industrije i transport koji je funkcionisao u minimalnom obimu, tako da je nastao haos u železnickom i avio saobraćaju. Učesnici protesta su se sukobili sa policijom a i nasilno su pokušali da zatvore prodavnice i banke. Španski sindikati tvrde, kako piše El Pais, da 10 miliona Španaca nije otišlo na posao. Stotine hiljada protestanata je demonstriralo na ulicama sa parolama “Ne reforme” i “Generalni štrajk”. Španskoj vladi žele da poruče da se protive merama štednje koje se sprovode u nastojanju da se spasi budzetski deficit. Plate su vec smanjene a i zakon o zaposljavanju je pojednostavljen. Sindikati se pribojavaju da će zbog toga sve veći broj radnika ostati bez posla.

U Francuskoj demonstacije protiv nepopularne penzijske reforme

Francuski radnici su protestvovali zbog planova predsednika Nikole Sarkozija da poveća minimalne godine starosti za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine.

Železnički saobraćaj je bio zaustavljen, škole zatvorene a mnogi najtiražniji listovi nisu se pojavili na kioscima.

Da li se dogovor između sindikata i vlada nazire?

Ekonomista i kolumnista Sandej Tajmsa, Irvin Selcer, smatra da je štednja dobra odluka:

"Mislim da u pitanju nije panika, nego racionalan odgovor na novu stvarnost. To ne znači kraj socijalnog modela koji je toliko drag Evropljanima, već promene unutar tog modela, baš kao što se stvari menjaju i u drugim delovima sveta. Ljudi jednostavno više ne umiru sa 60 godina, više ne rade teške fizičke poslove kao nekada. Zato je potpuno normalno da dođe do promena, koje će smiriti finansijska tržišta. Ne možete da se borite protiv tržišta."

Međutim, sindikalni vođa, Dzon Monks, se sa ovim ne slaže:

"Mi zapravo tražimo da političari ne plešu onako kako im sviraju tržišta. Postoji opšta potreba da vlade nastave da troše i ulažu u neke ključne oblasti, kao što su održivi razvoj, nove tehnologije i načini proizvodnje, i to zarad mladih ljudi, od kojih su u ovom trenutku mnogi bez posla. Vlade moraju da ljudima daju neku nadu. Kresanje budžeta za 25 odsto, koje na primer zagovara Britanija, Evropu bi moglo da gurne u pogrešnom pravcu, i ja se nadam da će naša današnja akcija navesti ljude da malo razmisle, jer jednom kada te planirane mere štednje stupe na snagu, situacija će biti još gora nego sada.".

                                                                                                             
Jasmina Negić